ЗАВИЧАЈНО ПЈЕВАЊЕ

Волим ноћи Кроз Нишиће проћи,
звијезде сјају, цуре вечерају.

Мени мала са прозора виче,
дођи опет, лоло, на Нишиће.

Од Олова па до Устипраче
Нишићани ведре и облаче.

Ој Олово, кроз тебе сам прошо,
На Нишиће ја још нисам дошо.

Кажи, мала, ил ` хоћеш ил` нећеш,
да бараба не долази џаба.

Ој, јабуко, зар си још на грани,
зар те нису убрали јарани.

Благо мени и мојој алаши,
кад смо` ваког домаћина нашли.

Мој јаране, што се нама неда,
чобаницу затећ код говеда.

Кад се вратим кући из зијана,
ја мирујем по недјељју дана.

Отишла је моја прија,
на Требевић да се скија,
а и ја ћу купит скије,
да се спустим поред прије.

Пријатељ се зажелијо прије,
од недеље видио је није.

Пријо моја подај прики своме,
марамицу, има кијавицу.

Све сам,јесам, само једно нисам,
нисам,пријо, још тебе љубио,
на сву срећу вечерас почећу.

Кад ја умрем благо мојој жени,
остаће јој опанци гумени.

Ја је љубим а она се стреса,
као Скопље, после земљотреса.

Све бих прод`о, дизгине са Доре,
за пољубац Крсмановић Зоре.

Стани водо, стани, немој ићи,
да прегазе нишићки младићи.

Покрепале по Гласинцу краве.
Мијатовић почуп`о им траве.

Колико је срце у обада,
Па истјера Шароњу из лада.

Куку мајци, подојише јањци,
Куку оцу, подојише овцу.

Лако ти је познати сељака,
црних леђа, а бијела стомака.

Пуцај, стари, у мене из топа,
више лола кукуруз не копа.

Да си моја, Крсмановић Зоро,
ја би с тобом Гласинац узоро.

Ој, мотико, разбићу ти уши,
Ти си мојој додијала души.

Киша пада, потоци жуборе,
моја мала на ливади оре.

Нема села, а нема ни краја,
ђе несмије запјевати баја.

Кад у сали пјевају јарани,
сва се сала у таласе дала.

Хоћемо ли запјеват јаране,
нема цуре која нема мане.

Игра мала, тресу јој се груди,
срце моје хоће да полуди.

Игра мала неможе да дише,
најела се пите кромпируше.

Умро лола, колегице знаш ли,
од љубави, доктори пронашли.
Јаранице, за милога Бога,
не можемо двије за једнога.

Кад се мала у колу насмије,
пољуби је, грехота ти није.

Љубио сам дјевојку стојећи,
блато били, нисмо могли лећи.

Сјећаш ли се, цуро Јасно,
суво сијено кад трпасмо.

Женићу се цуром која пуши,
да ми месо на тавану суши.

Прва ми се жена отровала,
комшинице, били се удала.

Мој се ђедо хоће да ожени
Хајде, мала, буди баба мени.

Женићу се и ја моја Јело,
стигла цеста и у моје село.

Гаравушо, кад би моја била,
моја би се мајка објесила.

Мисли цура да ће бити фина,
кад потроши три киле кармина.

Чујем, мала, не воле ме твоји,
Ни теби се не радују моји.

У дјевојке ноге к`о вретена,
Не дај Боже да ми буде жена.

Ој, дјевојко, моја Ђуко,
гром небески у те пуко.

Мала моја, каква си у лицу,
препала би вука и лисицу.

Мала моја, кад ти видим ћаћу,
не бих с тобом причао за плаћу

. Милкино ме опржило месо,
три сам дана ногама отресо.

Ој, Паљанко, фала ти ко сестри,
ја ћу себи Бргуљку довести.

Побјег`о ми ороз преко Дрине,
мала моја, дочекај га чиме.

Шта је, мала, шта је, који ђаво,
Па ти очи не гледају право.

Кажи, учо, како моја мала,
Море л` штогод, да неби пропала.

Дош`о лола, ништа не говори,
само гледа како лампа гори.

Нек ми момак не куца на врата,
који нема „шкоде“ ил` „фијата“,

Мој ме лола пољуби па оде,
а ја оста ко риба без воде.

Весел`те се кићени сватови,
Весел`те се наша је дјевојка!

Зелен боре, широкије грана,
ја најволим с` планине јарана.

Ој, младости, гдје ћу те провести,
ил` у рају ил` у завичају?

Умро Миле, нема ко да плаче,
само црква зазвонила јаче.

Нису мене убиле године,
већ по ноћи брда и долине.

Ја сам једну срушио са пања,
букветину па ме шумар гања.

Свеза лола кера за бандјеру,
Лаје кера, тресе се бандјера.

Каже тата објеси се, сине,
хоћу тата цури око врата.

КО ВОЛИ НЕК ИЗВОЛИ

У дјевојке ноге к`о у мрава,
међу њима бомбоница плава.

Мила мајко, болује ми дика,
иди кћери, нек ти забибери.

Мисли мала да је у рај вуку,
док је јаја по гузици туку.

Лијепо ти је видјети у мраку,
дјевојачке ножице у зраку.

Мој драгане, рузмарине,
сјаши с мене, развали ме.

Гој ми се, гој, пицане мој,
у те се уздам, док се не удам.

Нисам знала, зелене ми траве,
да је курац шупаљ на врх главе.

Мала моја, среди`о те лани,
ај ми ове године забрани.

Чему дрека, чему јека,
не може се курца мека.