Округлица,

смјештена на обронцима југозападног дијела планине Звијезде, западни дио Нишићке висоравни-према Варешу, матичној општини, у непосредној близини Сарајевa, обгрљена благим брежуљцима обраслим густом црногоричном шумом са најљепшим и најквалитетнијим изданцима и са изузетним природним прираштајем.
По свом географском облику вјероватно и добила назив. На 850 м надморске висине, својим положајем заштићена од удара вјетрова и изненадних временских промјена, нижа од висоравни, на изворишту двију чистих, бистрих и незагађених рјечица и изворишту надалеко чувене округличке минералне воде «Округличког кисељака», уз обилато богатство флоре и фауне, чист ваздух и нетакнуту природу и по разним другим, богом обдарена, природним садржајима представља јединствен-риједак простор.

Као таква чини изузетно погодну основу за разне облике привредних активности у ком погледу је до сада, у својој прошлости, засигурно, била запостављена и недовољно примјећена. Овим простором, може се устврдити, да готово никада у пуном капацитету нису управљали његови становници. Из њега су отицале изузетне материјалне вриједности којима су се богатили други, док је Округлица сиромашила.
Обзиром на бројност и садржај својих природних благодети значајно је посебно истаћи њене изванредне могућности на пољу развоја: туризма, спорта, производње здраве хране и друго, са посебним освртом на развој дрвне индустрије.
Интересантно је, када је у питању привредни развој и економско битисање овог простора, истаћи чињеницу, да је још давне 1885. године изграђена ускотрачна пруга Илијаш – Округлица, која се у горњем дијелу рачвала у два крака. Један крак је ишао до села Равне, а дрги крак до села Куносићи. О «нашој» ускотрачној прузи Илијаш-Округлица нема неких писаних података, али су успомене и сјећања остала неизбрисива.
Било је то за народ овог простора, по свим сазнањима, најпросперитетније и најбоље доба. И поред чињенице да је о Округлици и округличкој прузи мало писаних докумената, може се засигурно примјетити, да и оно мало што је написано углавном указује на љепоту овог крајолика, што свакако нису могли а да не примјете, напишу у свом извјештају, још давне 1940. године и апсолвенти шумарства, пољоприбредно-шумарског факултета у Загребу, који су приликом апсолвентске екскурзије у јулу мјесецу боравил у Округлици.

Цитат само једног краћег фрагмента из њиховог извјештаја:
«Након разгледавања састојина били смо на веранди зграде шумске управе почашћени одличним ручком. Наши љубазни домаћини настојали су да се што угодније осјећамо. Било је здравица, пјесме и весеља. Захвални на срдачном пријему, задовољни с оним што смо видјели и чули из подручја наше струке, очарани прекрасним крајем, поздравили смо малену и незаборавну Округлицу, а мали сељачићи су нас нудили шумским јагодама у кошарицама од јохине коре. Сунце је залазило, а ми смо се спуштали низ Мисочу.»

Нажалост данас округличка стварност изгледа сасвијем другачије, над њом се надвио тешки, тамни и суморни облак који јој пријети потпуним замагљењем и затирањем.
Нема пруге, нема малих сељачића, нема пјесме, нема ни весеља, нема ни њених округличана. Пруга је укинута још давне 1962. године, а друга комуникација од Илијаша никада више није изграђена. Посљедњи трагични рат je поново није заобишао и у потпуности, може се рећи «јој је докрајчио».
Уништена је комплетна инфраструктура Мјесне заједнице са свим својим селима и засеоцима. Нема више: «Задње поште 71334 Округлица код Вареша» амбуланте, матичног уреда, мотела, полицијске станице, продавнице, објеката за становање, а од нове осмогодишње школе остали су само зидови.
Нема округличких села: Куносића, Карачића, Сршљенака, Сеоца, Ћећа, Тољенка, Блаже, Рокоча, Жижака, Жаље ... а народ расељен којекуда по бијелом свијету. Просто је за неповјеровати које разарање и девастацију је доживјела. Неки људи, мислећи ваљда да су «господари живота» рушили су и палили све пред собом, да се «свему траг затаре», незнајући да се све никада неможе уништити. Оно што је неуништиво, и што увјек иде једно са другим је као и увјек остало, а то је љубав, истина и памћење. Истина је она која ће покољењима да казује и свједочи о једном, за човјека недостојном и непримјереном времену, када се човјек у звијер преобразио и када је са овог простора силом протјеран цио један народ а нјегова покретна и непокретна имовина уништена. Љубав према свом завичају и родном мјесту је ипак учинила своје. Њени житељи смогли су снаге и кренули путем њене обнове. Кроз правни оквир и субјективитет Завичајног удружења »Округлица» руковођени планским, програмским и статутом утврђеним циљевима, уз сарадњу и помоћ матичне општине и других институција јавне управе, постигли су видне резултате.

Придружите нам се !